Dragana INatasa

Prijedor: Krhka studentica cijepa drva i kosi kako bi platila školovanje

Dajana Zgodić (20), mještanka male rudarske varoši Ljubije i studentica Visoke medicinske škole iz Prijedora, pošteno je zasukala rukave kako bi zaradila bar dio novca za školovanje, kupila neku od knjiga, platila prijevoz i osigurala sebi kakav-takav džeparac.

Lijep osjećaj

Krhka djevojka ne bira poslove, cijepa drva, kosi, kreči voćke i kuće i pomaže starijim komšijama. Rijetko odbija poslovne ponude, jer svaka marka, mada nema fiksnu satnicu nego pravilo “ko koliko može dati”, uvijek dobro dođe. A nerijetko pomaže i bez bilo kakve nadoknade.

– Nekome treba nacijepati ili donijeti drva, neko bi da odem do trgovine da mu nešto kupim, nekome treba pokositi… malo pospremiti kuću. To su, uglavnom, stariji ljudi kojima treba pomoć. Obično me nagrade, mada nikad izravno ne tražim novac, već koliko ko može dati, jer nisu svi u mogućnosti i da plate, jer se ovdje živi veoma teško. Nekad dobijem i nešto od garderobe, nešto što mi treba. A i da nije toga, osjećaj da nekome pomažeš, pogotovo starijim ljudima, baš je dobar – kaže ova skromna djevojka.

Ni košenje joj nije strano

Poslovi koji ne bi bili lagani ni nekom njenom vršnjaku, ipak joj nisu strani, jer ih radi i u svojoj kući. Roditelji, majka Mira i otac Dragan, glava kuće, koji s neredovnom plaćom na “Željeznici” pokriva tek ono najosnovnije, naučili su je da ne treba sjediti skrštenih ruku i čekati da ti nešto padne s neba.

Voli raditi

Ništa mi nije teško. Volim raditi, a vremena ima za sve, i za učenje i za druženje, a ocu i majci pomažem kad god zatreba – kaže skromna djevojka.

Autor: M. ZGONJANIN

List Blic je na svom portalu preneo tekst iz Dnevnog avaza o Dajani Zgodić (20), meštanki male rudarske varoši Ljubije i studentkinji Visoke medicinske škole iz Prijedora, koja je pošteno zasukala rukave kako bi zaradila bar deo novca za školovanje, kupila neku od knjiga, platila prevoz i osigurala sebi kakav-takav džeparac.

Krhka devojka ne bira poslove, cepa drva, kosi, kreči voćke i kuće i pomaže starijim komšijama. Retko odbija poslovne ponude, jer svaka marka, mada nema fiksnu satnicu nego pravilo “ko koliko može dati”, uvek dobro dođe. A neretko pomaže i bez bilo kakve nadoknade, piše Avaz.ba.

– Nekome treba nacepati ili doneti drva, neko bi da odem do trgovine da mu nešto kupim, nekome treba pokositi… malo pospremiti kuću. To su, uglavnom, stariji ljudi kojima treba pomoć. Obično me nagrade, mada nikad direktno ne tražim novac, već koliko ko može dati, jer nisu svi u mogućnosti i da plate, jer se ovde živi veoma teško. Nekad dobijem i nešto od garderobe, nešto što mi treba. A i da nije toga, osećaj da nekome pomažeš, pogotovo starijim ljudima, baš je dobar – kaže ova skromna devojka.

Dragani ni košenje nije strano….

Na istom portalu su se našao tekst pod naslovom „SMUVALA JE FUDBALERA, PA SE HVALI LUKSUZOM Pogledajte u kakvom avionu se vozi Zorannah“ o biću čije je zanimanje modna blogerka i koja zarađuje prodajom magle idiotima, a riječ je o NATAŠI BEKVALAC.

Blic piše da: „Tako se među fotografijama našla i ona iz aviona, na kojoj vidimo kako uživa u komforu dok ispija šampanjac.“

I povrh svega, još radosti za maloumnike nudi Blic:

I tako, posle teksta o Dajani Zgodić, devojci koja se na težak način, kao i hiljade drugih Dajana, bori da poštenim radom nešto postigne, pročitaš hvalospeve o droljama i zgadi ti se život, zgadi ti se dan, država, narod, ljudi…

Mada znaš da nisu krive ove nakaze, nisu krivi idioti koji prate šta takve spodobe rade i dižu im cenu, znaš da je krivac za sve ološ koji vlada ovim zaludelim narodima, pa se pitaš koliko dugo traju ta smutna vremena i dokle će ološ da bude na površini i hoće li nekad svi ološi koji su nas doveli dovde završiti tamo gde im je mesto, a mesto im je u septičkoj jami, zatvorenoj metalnim poklopcem, zavarenim tako da se nikad ne otvori.

Hoće li osvanuti taj dan? Zavisi li to od nas?

Jutarnji GLASnik/ M. A. M.